.png)
-Hedonizam (ili nešto drugo)-
Ko? Šta? Gdje? Kako? Kada? Koliko? Zašto? Opet?
Mnogo pitanja i još više potpitanja gasile su prethodne dane I noći. A, ja se opet pitam koliko se ljudi zarobilo u ovom čudnom vremenu, vremenu iluzija?!
Sanjam sasvim običnu kovertu, bijelu, pečatiranu voskom koja nije bila adresirana. Potrebno je samo da se ubaci u tačno odredjeno sanduče pod brojem tri hiljade osamdeset osam. Velik broj, puno stepenica, prepreka, sličnih situacija, nešto kao déjà vu.
Odmaram oči, um, kroz interesantu knjigu čiji naslov daje idealan opis za sve I ne baš idealne poglede na “društvenim mrežama”.
Dakle, mnogi su posustali, prestali ili nikad zapravo osjetili šta je to uživanje u malim stvarima. Ustvari za početak neki se uopšte nisu ni upoznali sa samim sobom.
Danas ljudi žive od i zbog prikazivanja. Lokacije, slike, snimci, društva, “odabrana”, skupoća krpica I svega ostalog zapravo sve više pojeftinjuje njihove duše. Toliko puno osmijeha, a praznih pogleda. Toliko mnogo bačenog vremena, uzalud. A, život je samo jedan.
I onda čujem tako opisuju sebe vječitim, rodjenim hedonistima koji žive svoj život. Ma braćo I sestre razmislite još jednom, svratite malo do Darvinove teorije evolucije, pa razmislite ko ste?
Opet se nadam da ćete možda “zakačiti“ neke bolje smjernice, ali se bojim da ću se ipak samo nadati, jer kao što znamo sada vladaju periodi za šaltanja u nešto drugačije stilove života, sada nastupaju zimski snovi.
Pitam se tako da li znaju ti ljudi koliko propuštaju neopisive trenutke svega što nas okružuje. Miluju li svoju kožu drhtajima gitare, jecajima violine i nostalgijom tambure? Da li im se duša radovala i plakala u isto vrijeme? Jesu li ikada osjetili opijenost trenutka da su pomislili da sanjaju? Mogu li osjetiti svoju dušu kada nešto govori? Slušaju li je uopšte?
Shvataju li da žive na zemlji i hodaju istom, kao i neki milionima godina prije nas. Razlika je samo što većina naše vrijeme traći i unazadjuje Kosmos svim tim glupostima i ne znajući šta su sve prethodnici ostavili u amanet.
Tužno i žalosno i teško prihvatljivo za jednog čovjeka koji želi da iskoristi svaki trenutak ove životne slobode.
I tako se vratim naslovu knjige koju držim u rukama i shvatam da će sve ovo napisano razumijeti veoma mali broj ljudi, jer ostali se bave „paklenim planovima“ za naredni period, Nova godina već kuca na vratima. I ne zaboravite da odaberete neki drugi „hit“ da se barem po nečemu razlikujete od stada, pošto svaka druga kuglica pjeva stihove „donesi divlje mirise“...
Preporučujem, za početak, da je možda najbolje da krenete, opet, od „djiha, djiha, četiri noge“, možda sada nešto i naučite.
U nadi da će biti bolje ostavljam vas do sledeće stanice, želeći vam istinski puno sreće i promjene.
Sasvim svoja duša!
