Nisan ti dugo pivala, Ćaća,
novitade burne sa ovog svita...
Malo je smija, a puno plača...
nestade duše u čovika.
A svi se kletu u tvoje ime,
hrabro i glasno, a pozajmice.
A sve prokleto živo in je,
majmun se gleda s crvon u lice.
Pogledaj riči kol'ko su bitne
za judsko uvo, po svitu ča gmiže.
Pogledaj duše kol'ko su sitne,
mižer'ja veća- to grobu bliže.
Al' tebi pisme još uvik pivan,
i mukon svojon sanak ti snivan,
dok dane umorne, i noći, bivan...
Krvi za srce ja više niman...
Zatraži, Ćaća, opet ča triba,
da'će ti dite, za mirne snove.
Pitanja za te ona već nima
jer su joj uva pripuna smole.
Al' joj je srce jako ka stina,
more raspuknit kad god ga voja!
... pa se prepušća valu, ča sniva,
spremno na rat i nemirna mora.
Samo ti spavaj, jubavi moja,
neka te Nebo zanavik čuva.
Dite je tvoje još uvik gladno
jubavi, isto ka i fete kruva.
Ti se ne brini, ka ni do sad,
ča glas joj vrimenon zaruzina;
dok god u grudiman tuče joj jad,
živi si post i zemajska kužina.
D.S.M.
