Loading...

"Mogao si biti pesnik"

"Mogao si biti pesnik"

Mogao si biti pesnik 
Danima mi pričati o tome  
Kako su mi oči nepregledne šume Kanade, 
Boje zemlje sa nijansama usamljenog lista  
Što se klati na povetarcu i kao da sluti 
Dolazak hladnoće i neizbežno propadanje. 
Mogao si biti pesnik 
Govoriti kako su mi snovi peščana zrna Sahare 
Nepregledna, nemerljiva, nestalna, a večna… 
Čak i kad su izgubljeni u uspomenama sa letovanja 
Ta zrna mojih nadanja vraćaju te u talase peščanih dina 
Koje nošene vetrom stvaraju svoje oblike rugajući se prolaznosti života. 
Mogao si biti pesnik  
Opisati mi svu hladnoću Sibira 
Kad uvredjena tvojim postupcima ledim i lomim sve krhko, 
Da se i sama smrznem od svoje hladnoće 
Dok srce čuvam u dubinama Bajkalskim 
Previše puta povredjena da bih prepustila nešto slučaju 
Čuvam svoju samoću revnošću kojom u Sibiru čekaju leto. 
Mogao si biti pesnik 
Pa se pohvaliti kako sam našu ljubav pretvorila u retku crnu orhideju 
I oko nje zasadila prašume Amazonije, 
Razbacala anakonde i pirane kopnom i vodom 
Da svako ko se usudi prići ti, nestane bez traga. 
Neistražena, nedovoljno naviknuta na promene 
Crna orhideja postala je samo fleka na listu papira nekog botaničara. 
Mogao si biti pesnik 
Ovekovečiti zauvek rečima i mene i tebe i nas, 
Suze naše vodopade Nijagare, ili osmehe letnje dane na Severnom polu, 
Dodire Gibraltarske, zagrljaje Bosforske 
Duše kao sva svetilišta Istoka i Zapada, Severa i Juga, 
Srca naša kao božanske vrhove Olimpa 
Ili piramide u kojima balsamovane čuvamo jedno drugo. 
Mogao si biti pesnik 
Ali nisi...šteta.

Sanja Vilus

 

Sanja Vilus, 23/01/2020, 13:01