Mart 2020, i neizbezno " daleko je Kina", doneo nam je svima izolaciju, socijalnu distancu, strah i nemir..redove i " ovo mi treba- u OGROMNIM KOLICINAMA- nedostatak maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava..ko se snasao- snasao se..mnogi od nas pamte i '90 kada se imalo mnogo manje, kada se inflacija brojala satima, kada je plata bila " pojedena" za par sati ako ne uspes da promenis u marke ili ne kupis ono sto je ostalo na i onako polupraznim rafovima..i tada je visprenost naseg naroda bila poznata- od 1 napravis 2!! Ali tada nismo zazirali jedni od drugih i pitali se da nije taj pored koga prolazim zarazen...nismo okretali glavu jedni od drugih, imali strah od rukovanja,zagrljaja i price " oci u oci" - u tim redovima i cekanjima su se ispredale price, prenosili pozdravi i saveti..podrska i razumevanje...Sada smo otudjeni..- ne samo zbog Korone, vec globalno, postojanjem interneta, drustvenih mreza i osecajem da se mora videti sve sto drugi " poznati" imaju da kazu, objave, preporuce... postali smo zavisnici od telefona, tableta i kompa..svako je mogao da zna gde smo, kad smo i što smo..a Mi- MI smo zaboravili na one do nas, na ono u nama, na prirodu i na sve ono što nas svakodnevno okruzuje..sada čujemo ptice, vidimo plavo nebo..i zvezde..u 2020!!! A trebali smo da pohodimo Mesec!!!
Zato svima saljem ovo veliko srce, napravljeno od mnogo manjih- da nas podseti da samo kada smo zajedno, slozni- mozemo Sve!!
