Loading...

Moj grad i ja

Kupa se nebo u predvečerju

i žute vatre jesenjeg sunca

ulice grle;

 

pod nogom šuška opalo lišće

i preplašene zvonom ka nebu

grlice hrle.

 

Ćutimo sami moj grad i ja

o sjećanjima

ko stara dva ratna drugara;

 

svako na svoj način je skrio

osakaćen dio

postojanja u dnu ormara.

 

Slušamo šum krošnje kestenja

na strunama grana

koje okida prohladan vjetar

 

i obostrano pružamo ruke

ko povezani

pupčanom vrpcom u milimetar.

 

Opet mu tražim da nam ko nekad

sklopljene čvrsto u pesnicama

palčeve drži

 

dok suton-plamen nebesa prži

da srce moje i moga grada

još malo izdrži.

Željka Vračević, 13/02/2020, 08:47